Volim kada se sudbina uplete u razuzdani tok života i odvede te tamo gde si samo ponekad, lutao u mislima. U mesto gde si uvek želeo da se vratiš, ali te je nešto, uvek sprečavalo. Zato sam, kada bih sklopila oči, lutala u mislima. U predele, mesta i gradove gde sam se osećala slobodno i srećno. I svaki put, baš svaki put, bih u mislima, srela i njega. Kao slučajnog prolaznika na ulici, o koga bih slučajno očešala rame i s čijim bih se prodornim očima susrela i iznova zadrhtala. Srela bih ga kao taksistu, čiji bi me pogled pratio u retrovizoru, a onda, kada bi me prepoznao, razvukao one divne usne u šeretski smeh. Svaki put bih nabasala na njega… Slučajno ili namerno… I već narednog trena bih bila u njegovim rukama…

Nisam znala gde je tačno, da li je negde rasut po svetu, ili je možda, u našem gradu. Njega pamtim kao nekog ko me je čežnjivo posmatrao iz prikrajka, bio tu u momentima kada mi je trebala zaštita i oslonac. Njega pamtim kao nekog ko mi je uvek otimao uzdah iz grudi, ali mu to, nikada nisam rekla.
Sam Bog zna. On je bio neko sa kim sam se osećala blisko iako nismo bili zajedno. Ali, s njim nikada nisam odmakla dalje od puke prijateljice… A trebala sam… Jer bi on bio pažljiviji i bolji od svih ostalih, to znam zasigurno… Mogu samo da zahvalim društvenim mrežama, jer su nas one i spojile. I eto mene, u našem gradu posle mnogo godina, koje kao da su bile vekovi, pred njim na aerodromu, stojim i drhtim kao prut, dok on trči prema meni, grli me i podiže uvis. Taj nalet sreće koji sam osetila u datom trenutku me je uskovitlao i stvorio totalni haos u glavi, pravu zbrku u grudima, silovitu borbu da udahnem vazduh. Kada je uspeo da se primiri, a ja ponovo naučila da dišem, uzeo mi je lice u svoje prelepe šake i dugo, dugo me posmatrao. U njegovim očima su se smenjivali i ljubav, i strast, i bol, i čežnja… Sve sam to videla za par sekundi. Poljubio me je u čelo, nežno a opet je taj poljubac nosio neku jačinu i snagu, i tiho prošaputao: -Ne verujem da si konačno ovde, posle toliko vremena… – U trenutku je zanemeo i progutao knedlu. Kao da se bori sa samim sobom i sa svime što oseća. Snažno sam ga zagrlila i privila na grudi. Njegovo srce je udaralo u ritmu mog srca. Totalno ludački! -Idemo na ručak, vodim te na jedno sjajno mesto! Verujem da će ti se dopasti… Ogladnela si od tolikog puta.
I eto nas… U našem omiljenom restoranu, samo u novom ruhu. Doduše, bilo je i redno da renoviraju taj restoran, posle toliko godina… Dok smo ispijali vino, u glavi su mi se mutile i preplitale slike iz mlađih dana… Videla sam ih kao kroz kaleidoskop. Nas dvoje, mlade… Da me ne shvatite pogrešno, nismo mi sad bilo stari, ne… Meni je bilo svega 33, njemu 7 više… Mada se ta razlika nije primećivala. Valjda zbog tog njegovog nemirnog, večitog dečačkog duha. Prošlo je deset godina od našeg poslednjeg susreta… Sada sedi preko puta mene, i dalje lep, i dalje šarmer…
Gleda me dok mu oči blistaju nekim čudnim sjajem. Miluje mi ruku. Ne ispušta je. Usne svako malo iskrivi u osmeh. Ja treperim iznutra, ali znam da se na meni to ne vidi. A zna i on da ja baš i ne znam to da pokažem. Naslućuje da sam morala da očvrsnem da bih preživela i samo klima glavom… Jer razume, ništa ne zamera… Divni moj Đorđe… Gledajući ga takvog, strašno sam ga poželela… Želim ga, oduvek…

Moram da priznam, poput šiparice sam osećala blagu nestrpljivost, malu tremu koja mi je bockala slepočnice i terala mi unutrašnje organe na blago poskakivanje. I on je to osećao, a primetio je i da se vrpoljim na stolici. Samo se blago nasmejao. Hranu gotovo da nismo ni pipnuli. Bilo je to sasvim normalno. Bili smo gladni jedno drugog. Taj, nazovi ručak je prošao, i mi smo se uputili ka njegovom stanu u centru grada. Oduvek su me fascinirale te stare gradnje, sa visokim plafonima, ogromnim prozorima i kaminima. I Đorđe je to znao. Kao da ga je birao za mene… Stan je mirisao na cimet i drvo, izgarao je nekom toplinom… Skinuo mi je kaput i obgrlio oko ramena. Stresla sam se od snažnog osećaja koji je prodrmusao moje usnulo telo. Bože, kako mi je sve ovo trebalo… Kako su mi trebale njegove ruke. Spustila sam mekan poljubac na njegov dlan i osetila sam kada je zadrhtao… To mi je bila još jedna od potvrda, da se i u njemu akumuliralo isto što i u meni svih ovih godina.
Kao dobar domaćin, doneo je vino, čiji me je miris već udario u glavu. Znala sam da je dobar poznavalac vina i da je za ovu priliku izneo najbolje. Sobu je obasjavala samo vatra iz kamina. Sedeli smo jedno naspram drugog i ćutali. Tišinu je narušavalo diskretno puckanje cepanica u kaminu. Idilična atmosfera. I nas dvoje. A onda se nagnuo ka meni, podigao mi bradu i prislonio usne na moje. Bio je to najsočniji i najželjeniji poljubac u mom životu. Preplavio me je talas najsnažnijih emocija, probudila su mi se sva čula… Nisam verovala da ovako nešto mogu da osetim, sa osobom koju vidim posle deset godina… A onda mi je prošlo kroz glavu, da itekako mogu, jer, mi smo oduvek bili povezani, bili bliski… Ovo što se dešava je prosto sled svega… Posle današnjeg silovitog susreta, koji je bio samo uvertira za sve ono što je sledilo, Đorđe me je uzeo u naručje i odneo u sobu, i skoro posramio lakoćom i sofistiranošću onoga što je isplanirao dalje. Sve to je radio tako prirodno, dok su mu se oči caklile pri svakom pogledu na mene.
-Nema potrebe za žurbom! Imamo dovoljno vremena za sve i konkretnije upoznavanje.- rekao je to, nežno me spustivši da sednem na ivicu kreveta. Osećala sam kako mi jeza klizi niz kičmu i kako mi se bradavice krute… Iznutra, ja sam već gorela i borila se sa samom sobom da to, ne pokažem. A on, on je otvorio svoju dušu i naterao me da bukvalno zanemim na te njegove reči: -Sam Bog zna koliko dugo maštam o ovom trenutku i koliko mi je hrabrosti trebalo da ti pokažem da si ti za mene mnogo više od prijatelja. Pokušavao sam da ti to i kažem, ali nekako se čini da nikada nije dobar trenutak, naročito ne preko skype –a, a tuga i strah koji sam video u tvojim očima su me porazili. Pomislio sam da nikada više neću ni imati priliku da ti kažem koliko sam samo noći proveo razmišljajući o tebi – brinući, gde si, s kim si i da li si se već udala? Mnogo puta sam se budio sa erekcijom koja je bolelela, sanjareći o tebi baš takvoj i sa tim prelepim usnama svuda po meni! Rekavši to tiše, Đorđe me je poljubio i njegov poljubac je govorio više od reči, na kojima sam mu bila zahvalna. -A sad ovo i ti takva, živa i preda mnom – prelepa – je bolje od svega što sam mogao da smislim.

Klekao je ispred mene, blago mi raširio noge da se ugnjezdi bliže i uhvatio me rukama za lice, skenirajući kako njegove reči utiču na mene i tražeći potvrdu, nagoveštaj prihvatanja. Bilo mi je teško da izbegnem pogled koji me je skenirao i koji mi je terao suze na oči, pa sam počela da grizem usne i meškoljim se. Nasmešivši se, Đorđe mi je rekao: -Dozvoli, molim te, da ubuduće to bude moj posao. Grickanje tvoje usne i ljubljenje iste mi pričinjava neopisivo zadovoljstvo… Zaključio je odgovor, dozvolivši mi samo jednom da udahnem dok mi je jezikom prelazio preko gornje pa donje usne, a onda i zuba, a potom, i gurnuvši ga da ga osetim do krajnika. Ne znam koliko vremena smo se tako samo ljubili – dok mi je on prstima prolazio po kosi, a moje ruke bile blago opuštene preko njegovih snažnih ramena. Uživala sam u njegovim poljupcima koji su izazivali blagi elektricitet u mom telu i jedva primetno grčenje. Bože, koliko mi je prijalo sve ovo! Kada samo pomislim, koliko sam samo čekala, koliko sam se bojala… Bez razloga…
Kada je počeo da me ljubi dalje, prstima ocrtavajući svaku konturu moga lica – nisam mogla da obuzdam svoju radoznalost, pa sam i sama počela da mu prstima prolazim kroz gustu kosu i ostavljam tragove noktiju, tek malo dužinom vrata do ramena. Kao da sam zapalila vatru tim dodirom, tek Đorđe je brže-bolje oslobodio sebe majice i prikazao mi se go do pojasa. Bilo ga je zaista lepo gledati, pomalo stidljivog i sa upitnim pogledom usmerenim direktno ka meni. Nasmešila sam se i sama osetivši koliko je i on toliki, već zreo muškarac, željan odobravanja i najiskrenije mu rekla ono što sam u tom trenutku pomislila: -Lep si, Đorđe! Sviđa mi se sve što sam do sada videla! – Nežno, sa nekom dozom srama, sam mu prstima prelazila preko ramena i grudi… U meni se javila ogromna želja da ga zagrlim i niked ne ispustim iz zagrljaja. Moje ruke su ga bile željne… Nežno, skoro bojažljivo, sam mu prešla celom dužinom ramena i na čas duže zadržavši dlanove raširine po njegovim grudima. Đorđe jeste muškarac koji brine o sebi, ali ne na način da mu je fizički izgled prioritet i ne bahati se i razbacuje pločicama i bicepsima. Krajnje je prirodan; Bog mu je dao visinu i sa malo rekreativnog vežbanja skladno je građen.
Bio je svestan svog izgleda, sebe. Bio je pravi muškarac, ali je bio i mangup. Znao je da se ponaša, to je već bila stvar vaspitanja, ali i iskustva. To je jedna od stvari koja me je fascinirala kod njega, nije bio pomahnitali mužjak, kao većina. Bio je pravi muškarac. Dok je govorio, kretao se ili dok je samo ćutao. To se videlo. Jednostavno, neko se radi s takvim predispozicijama. Ili se usmeri u pravom smeru, ili postane kao i večina. Mužjak. Koji ne razlikuje pravu ženu od lake robe. Njima su sve žene iste. Đorđe… On je znao. On je bio dar. Njegove ruke su klizile po mom licu, preko vrata… Lagano mi je skidao košulju. Zastao mi je dah, kada sam osetila njegove prste kako se spuštaju nežno i klize po mojim ramenima i naniže. Blago sam se naježila kada mi je uhvatio bretele brusa i razvukao ih šaleći se: -Krajnje nepotreban višak. Prekriva takvo blago!
Bože, mislim da su mi bradavice momentalno iskočile na izvolte. Primetio je, ali je prstima klizao pored – mazeći me i golicajući ujedno. Ježila sam se i promeškoljila, sve vreme motreći na njegov sledeći potez. Bio je tako vešt…
-Dobro ti stoji džins ali… Daj da te oslobodim stegnutosti! Namignuo mi je i u dva poteza polego na krevet, razodenuvši me potpuno. Na tren sam osetila blagu stid i da su mi obrazi postali užareni. Bože, kao prava tinejdžerka! Kao da mi je prvi put… Ali, kad bolje i razmislim, posle silnih godina “ničega”, ovo i jeste bio prvi put…

Nesvesno sam počela da se povlačim na gore, pomerajući se od njega i njegovog, sad već užarenog pogleda. Skinuo je pantalone i bokserice, sve vreme vrebajući me i sevajući očima. Nije me ispuštao iz vida. Nisam stigla ni da bacim pogled na veličinu njegove muškosti, kada me je zarobio svom svojom veličinom. Odigao se na laktove i nemo me posmatrao, duboko dišući. Krevet je ulegao pod nama. Kroz glavu mi je proletela misao kako je lep osećaj imati nešto tako lepo i čvrsto nad sobom i kraj sebe i uživati u tom telu i biću koliko ti se hoće?! Stoga me je šokiralo Đorđevo pitanje, koji kao da mi je pročitao misli: -Sunce, koliko je vremena prošlo od tvog poslednjeg odnosa? Reci mi. – preklinjao je. Nisam želela da govorim o tome, i sebi, a i njemu priznam činjenicu da je sada već mnogo godina prošlo od kada me je neko u potpunosti zadovoljio i da se sama prisećam odglumljenih orgazama. Kratko sam odgovorila i tužno mu priznala: -Mnogo, baš mnogo.
Umesto da me prekoreva, njemu kao da je bilo drago zbog te informacije, kao da ga je preplavila neka milina, jer mu je mali smešak zatitrao u uglovima usana, pa me je nežno obasuo stotinama poljubaca od usana, dužinom vrata, po ključnoj kosti i do grudi. Kružio je jezikom oko leve bradavice i kad je počeo da je sisa, zaječala sam od užitka. Sa svakim mojim mrmoljenjem on ju je sisao sve jače i nestašno palacao jezikom preko nje. Kada me je najzad i ugrizao za istu, jauknula sam. To ga je povratilo na isti tempo i drugu bradavicu. Toliko mi je bilo lepo da sam se besramno nameštala i navodila ga da nastavi, izdižući se ka njegovim usnama. Dražio me je besomučno i rekla bih beskrajno dugo, da mi je malo falilo da svršim samo usled dodira njegovih usana. Njegovi prsti su brzo leteli dalje po mom telu, štipkajući me da se ne raspilavim previše i ne upadnem u tihi tempo ili se izgubim. Bila sam već dovoljno vlažna i željna njega, da sam zadovoljno dočekala njegove prste već spremno raširenim nogama. Pomilovao me je preko, sada već, vlažnih gaćica, a potom je zavukao ruku unutra. Zažmurio je i duboko uzdahnuo kada je pod prstima osetio moju glatku i mokru ribicu. Oslobodio me je suvišnih gaćica i nastavio ples svojim veštim prstima… Trljao mi je klitoris dok sam se ja izvijala tražeći još i nabijajući se više, stenjući. Uzdahnula sam sa olakšanjem kada sam osetila kako glavićem kruži i otvara me za prodor njegovog veličanstva. Odigao mi je kukove, zavukavši jastuk pod moja krsta i rekavši mi značajno: -Tako ćeš ga bolje osetiti. Mnogo si uska, sunce. A ja ne želim da te povredim. Ja sam već gorela od ludačke želje, već mi se maglilo pred očima od životinjskog uzbuđenja i promuklo mu rekla: -Daj mi ga više, ne muči me. Hoću da ga osetim celog u sebi! – izletelo je iz mene besno. Na te moje reči, Đorđe se grleno nasmejao i dodao, poljubivši me i nameštajući mi noge oko njegovog struka, lagano prodrevši u mene: -Strpljenja, draga, obećao sam ti da ćeš da uživaš i hoću da te gledam zadovoljnu i u potpunosti zadovoljenu. Imaš moju punu pažnju! – zaključio je, prodrevši dublje. Taj njegov prodor je i prijao i pekao, moja uska ribica je dugo bila zatvorena, dugo nije osetila muškost… Isprva se kretao polako i činilo mi se beskrajno sporo.
Osećala sam svaki centimetar njegovog kurca kako me rasteže i, moram da priznam, bolelo je. A on…Promatrao je moje grimase i grčenje lica, dok me je lagano širio. Radio je to pažljivo i polako, brižno, nežno mi mazeći obraz. Bio je strpljiv, čekao je da ga moja pičkica celog obgrli, a onda, kao na znak, Đorđe me je čvršće stegao za bokove i uspostavio ritam. Pratila sam ga izvijajući kukovima ka njemu pri svakom sledećem nasrtaju. Stenjali smo i dahtali sve bučnije. Obavijala sam noge oko njegovih bokova, navlačeći ga na sebe sve brže i divlje. Nisam želela da stane, da ikad prestane! Želela sam da obitava u meni, zauvek! Prijala mi je igra njegove kurčine u meni, način na koji je širio moju unutrašnjost i nadraživao je beskonačno dobro. Stiskala sam svoje mišiće oko njegovog kurca, terajući ga da za tren stane i zažmuri od zadovoljstva. Na momente je samo u strasti prosiktao kroz zube: -Uuuhhhh sunce…Šta mi to radiš…?! Umešno je mešao kukovima i nagonio me da od zadovoljstva grizem svoju donju usnu… pesnicu… Želela sam da prigušim krik zadovoljstva, ali se to, samo prolilo iz mene… Nasmejao se i ubrzo sam osetila njegov palac kako ispituje unutrašnjost mojih usta… Moj jezik je veselo plesao oko njegovog prsta, živahno ga sišući kao kakav lilihip. Prijalo mu je to, palilo ga još više… A zatim, pre neposrednog vrhunca, Đorđe je izvukao kurac u potpunosti iz mene i ja ostadoh na tren razočarana, da bi ga, već sledećeg trenutka , odsečnim pokretom, zabio tako snažno da sam za toliko odskočila sa kreveta naviše. To skoro grubo zabadanje je ponovio nekih desetak puta i mene je preplavila vatra celog tela.

Sa podrhtavanjem sopstvenog tela, i još jednim njegovim snažnim prodorom, svršila sam i raspala se na komade. Vrisnula sam kad sam tako užarena osetila njegove prste kako mi štipaju zadnjicu i nameštaju me oko njegove muškosti koja se ugnezdila za trenutak duže u meni i čije sam grčenje osetila i videla po njegovim ostalim reakcijama i blagom trzanju. Svršio je uz glasan uzdah i zadovoljno se prosuo na krevet pored mene. U mojoj glavi su se komešale slike, u ušima mi je sve brujalo, nisam mogla da razaznam ni obrise, ni zvukove… Samo sam, negde duboko u sebi, čula svoju krv kako jurca kroz vene i srce koje je udarala tako jako, da je pretilo da će iskočiti iz grudi. Tek kada nam se ujednačilo disanje – prvi me je pogledao, pomazio me po zajapurenom licu i rekao: -Hvala ti! Progutavši knedlu u grlu i bez želje da mu sad govorim koliko samo imam više razloga da mu budem zahvalna na postojanju i ovom trenutku, bez želje da budem patetična ili mi vidi suzu, samo sam mu stavila prst na usta, a potom i isto mesto i te prelepe usne najnežnije poljubila. Nisam imala predstavu o vremenu. Pitala sam Đorđa planira li da stignemo da obiđemo ijedno mesto u gradu i „evociramo uspomene”. Samo me je pogledao kao da sam pala sa kruške i misteriozno odgovorio: -Imam što šta bolje u planu! Kratkotrajnu tišinu je prekinuo rečima: -Sunce, imamo mnogo toga da nadoknadimo!
Ako se slažeš da ostanemo ovde, imam sve što nam je potrebno, a za promenu, kada si zadnji put provela dan u krevetu? Nasmejala sam se, ne priznajući mu da se ne sećam da sam ikada. I da sam prosto, duboko u sebi, žudela za tim. Da se izležavam, da me neko tetoši i da ja nekog tetošim, da uživam sa tim drugim bićem, dugo, i da zaboravimo na vreme. Eh… Dok sam razmišljala o samoj ideji i ličnoj sposobnosti da sa nekim tako intimno podelim ceo dan u krevetu, ma koliko to dobro zvučalo – Đorđe je otrčao gologuz do kuhinje; potpuno siguran u sebe, dobacujući mi:
-Nemoj da pobegneš. Idem da nam skuvam kafu i donesem nešto da pregizemo. Trebaće ti snage, definitivno! Bilo je više nego šarmantno od njega i tolika briga i sva skrivena obećanja i mogućnosti… da sam zabila glavu u jastuk samo više i jače. U glavi mi je brujalo. Za nijansu je splasla bura od maločas, ali je bila itekako još uvek prisutna. Nisam mogla trezveno da mislim, a ni odgovaram. Čula sam da je pustio neku divnu muziku i na trenutak sam se i sama prepustila mašti.
Uštinula sam se za butinu, čisto da proverim jesam li budna. Jer je osećaj bio nalik predivnom snu. Celo telo mi je bridelo, u glavi su mi se mešale misli, slike i divna muzika koja se širila stanom… Ah, morala sam da se prisaberem i razbistrim glavu, bar na tren… Iskrala sam se do tuša… Vreli mlaz je itekako prijao mom telu, ali nije uspeo da mi razbistri um. Imala sam nalet slika od maločas i osećala sam da mi se bradavice krute, a telo je, i pored vreline tuša, šibala ludačka jeza. Moje bradavice je mlaz besramno šamarao, pa mi je od tog snažnog osećaja sve huktalo u glavi i teralo mi telo na nekontrolisane trzaje. Tuš me je osvežio, ali moj pokušaj da se dovedem u red od navale emocija i svega drugog, nije urodio plodom. Obmotala sam mekani frotir oko sebe i uputila se ka Đorđu. Zatekla sam ga potpuno opuštenog i dalje nagog, kako pijucka kafu. Kada me je ugledao, razvukao je usne u vragolasti smeh, a potom, umirivši se, progovorio: -Nije se ohladila, izvoli! I dalje piješ bez trunke šećera?! -Da, hvala ti!” – odgovorila sam i obema rukama prihvatila šolju i šeretski dodala: -Ohladićeš se ti, ako se malo ne pokriješ. A i nekako, opasno mi odvlačiš pažnju u nepotrebnom pravcu! Nasmejao se grohotom. -Ok, ako će ti biti lakše! Mada moraš priznati da sam svakako neodoljiv i da mogu da privučem pažnju na ovaj ili onaj način. – bilo je nečeg samozadovoljnog i pretećeg u njegovom glasu, ali mi nije zasmetalo jer se kao dobar dečko pokrio neznatno preko stomaka.

Bili smo u krevetu u zimsko kasno popodne, počelo je da se smrkava, pili kafu i pričali kao da smo zajedno svaki dan i kao da vreme nije i neće biti nikada između nas. Zapalio mi je cigaretu na moju molbu i dodao da je on prestajao, pa se ponovo vratio tom poroku. Nasmešila sam se i priznala mu da sam ja, zakleti nepušač, počela kada sam prevazilazila neke jako teške momente. Mahom sam pušila kada sam sama ili u strogo odabranom društvu. Pomazio me je po nadlanici, kao da sve razume, sve prećutano. Sve što nisam izgovorila, sve što je ostalo u grlu. Dovoljne su mu bile moje oči da shvati kroz kakvu sam Golgotu prošla. Nasmešio se, kao da je hteo da mi kaže da sam napravila pomak, jer sada pušim u divnom društvu, posle savršenog seksa.
Prekinula sam setnu tišinu: -Šta slušamo? – pitala sam ga. -Randy Crawford & Joe Sample, sviđa ti se? Takvu muziku sam naučio da slušam po klubovima u Čikagu. Neverovatno je koliko tamo ima dobrih, totalno nepoznatih i uličnih pevača, odgovorio je. -Lepo je! – dodala sam – i nekako mi se uklapa u ovaj ambijent, trenutak. U sve ovo…Umeš da odabereš… -Mmmh da, umem, nekako sve ide jedno s drugim… ali… treba da pojedeš nešto – nutkao me je kao malo dete.
-Nisam gladna, bar ne hrane… – dodala sam značajno, nadigavši obrvu i osmotrivši ga prekrivenog. Probudila sam lava, momentalno. Brzo je sklonio hranu na poslužavniku između nas i dodao: -Bojao sam se da to od tebe neću čuti. A nekako nije išlo da odmah navaljujem… Iako sam te ludački željan i iako bih stalno bio u tebi… I sam sam pomislio kako ti taj peškir dobro prijanja, ali te najviše volim potpuno nagu i moju! – poljubio me je zavlačeći mi jezik i začikujući me na odgovor i strast koju sam pokazala ranije. Samo je rasplamsao plamen koji se nije smirivao u meni. Lav je probudio lavicu. Nije me pritiskao i silio na bilo šta. Činilo mi se sve toliko suptilno i spontano i zaista kao da smo mnogo godina zajedno i da se prepoznajemo već i kao ljubavnici. Napolju je več uveliko bio mrak.
U sobu je samo ulazila svetlost iz hodnika, kroz otškrinuta vrata, taman toliko da lepo osvetli naša probuđena tela. Jezikom je klizio po mom stomaku sve do moje uspaljene mace i znalački se zarivao u nju svojim razigranim jezikom. Moji sokovi su bili na njegovom jeziku, a on ih je prikupljao i sisao sa takvom slašću i umešnošću, da mi se čitava soba vrtela u glavi. Mislila sam da ću se onesvestiti! A on je sisao moj nabubreli klitoris i činio da moja ribica bude beskrajno sjajna i nemirna… jer taj njegov jezik je samo probudio zver u meni… Izvila sam se u stranu, ne dozvoljavajući mu da više usnama dotakne moje usmine.
Pogledala sam ga vragolasto, ispod obrva i krenula ka njemu, dok se on lagano spuštao na leđa, otkrivajući mi svoj nabrekli kurac, koji se uzdizao ispred mog lica kao kakv trofej. Zaista je bio prekrsan! Tako čvrst, sa tu i tamo po nekom pulsirajućom venom, koja me je mamila da mu se polako približim… Uzela sam ga u ruku dok je podrhtavao u njoj i prinela svom obrazu… Bio je tako gladak… Spustila sam svoj jezik na njegov koren i lagano krenula ka glaviću, ostavljajući vlažan i lepljiv trag. Primetila sam da je zabacio glavu unazad, dok je obema rukama stezao posteljinu koja je zavodljivo šuštala pod njegovim rukama. Kada sam došla do glavića, jezikom sam obigravala oko njega, a onda sam ga nežno sisala usnama. Đorđe se trzao iz stomaka, videla sam da mu to neizmerno prija, pa sam nastavila… Polako sam nabijala njegov kurac u usta, dok sam se topila od miline osećajući kako raste, sve više i više… Osećala sam kako mi njegov glavić udara u nepce, ali sam ga ja, malo po malo uvlačila u svoja usta. Već mi je dodirivao krajnike kada sam ostala bez daha! Bože, kakva kurčina! Manijakalno me je palilo sve to, to što uživam pušeći taj divni kurac. Polako me je uhvatio za glavu i lagano navlačio do samih jaja. A onda je sve više i više ubrzavao… Diktirao je tempo, a ja sam sam ga prihvatila, kao da to radim sa njim po ko zna koji put… Stari znalci… A sada i ljubavnici… Polako me je odgurnuo i znala sam, da će, ukoliko nastavim, ubrzo svršiti. A to nismo želeli. Tek smo počinjali… Prevrnuo me je na stomak, pa pridigao na ruke i kolena. Rukama mi je mazio leđa, preko ramena, pa oko grudi. Nežno me je ljuljao ka sebi. -Biće ti udobnije ako se osloniš na laktove. – dodao je, uhvativši me za sise. Prvo ih je gnječio i štipao, a potom i mesio i rastezao. Osetljive bradavice su rešile da eksplodiraju, a on je nastavljao sa njihovim uvijanjem i štipanjem. Bolelo je ali i proizvodilo takvo uzbuđenje u meni da sam gorela. Ponovo je prstima prelazio preko kontura moga struka. A onda, potpuno nespremnu – levom rukom me šljepnuo po guzi, dok su mu prsti desne ruke nadraživali moj klitoris. Iznenađenje i uzbuđenje su poslali samo veće munje kroz moje telo i ja sam počela nesvesno da kružim kukovima i trljam se o njegov kurac. Prodro je jednim, pa drugim prstom u moju već vlažnu picu i coknuo oduševljeno: -Dobro je, spremna si! Kružio je prstima po mom međunožju šireći me, a meni je falilo da me pojebe dublje. Dok sam se osvestila, vlažnim prstima mi je prelazio preko anusa. -Kada si zadnji put uživala u analnom seksu? – bilo je više od pitanja i odmah je dobio odgovor, jer nije uspeo da mi uvuče ni pola srednjaka koliko sam se grčila oko njega. -Ok, ima vremena – pokazaću ti sve prednosti analnog seksa i naučiću te da uživaš, nema ništa lepše od toga! Naježila sam se na te njegove reči, jer mi je kroz glavu automatski prošla slika kako mi rastura guzu i kako svršavam u naletima. U realnost me je vratio njegov divni jezik.

Jezikom mi je prelazio duž kičmenog stuba, dok je smeštao svoj kurac među vlažne usmine. Neznatno ga je protrljao, a onda jednom rukom centrirajući i duboko zaronio. Udar je bio snažan i odskočila sam, pa se natakla na njega mešajući kukovima. Sada već čvrsto uhvativši me za bokove, Đorđe je zabadao i zabadao svoju veličinu kao da mu je poslednje. Borila sam se između bola i zadovoljstva, ali me je na kraju zadovoljan uzdah više odao. Đorđe, takođe zadovoljan postignutim, počeo je da se više nabija i kukovima uvlačeći svoju muškost i izvlačeći je celom dužinom.
Svakim udarom jebao me je sve žešće i u tome sam mu i sama pomagala uzdizanjem kukova i spremnim dočekivanjem. Stenjali smo, potaknuti snažnim ritmom. Kada je telo počelo nekontrolisano da mi drhti, dobacila sam mu molećivi pogled preko ramena i dodala: -Gotova sam. Svršiću! Jauknula sam od zadovoljstva i miline sa poslednjim njegovim nasrtajem koji me je raspolutio i bacio daleko ispred njega na krevet. Odmah potom je i on stenjući svršio po meni, psujući i izvinjavajući se zadihano. -Izvini, bilo je jače od mene! – načula sam između uzdaha i dok me je brisao nežno peškirom. Polusvesna razumela sam još i: -Bože, šta mi radiš?! Jebeno si nestvarna i tako jebozovna.
Sa smeškom sam ga posmatrala u potpunosti zadovoljna i zadovoljena. Sunce u decembru nikad nije bilo sjajnije nego danas. Vreme je, za nas, konačno, stalo…